Podaci kao ključ za bolje upravljanje talentima

HR analitika menja pravila igre

Analitika ljudskih resursa (HR analitika) odnosi se na prikupljanje, analizu i interpretaciju podataka vezanih za zaposlene i radne procese kako bi se donosile bolje, informisane odluke u oblasti upravljanja ljudskim resursima. Korišćenjem naprednih alata i tehnika, HR analitika omogućava kompanijama da razumeju obrasce u ponašanju zaposlenih, identifikuju potencijalne probleme i optimizuju procese zapošljavanja, razvoja, zadržavanja i angažovanja kadrova. Na primer, kompanije prate nivo zadovoljstva zaposlenih, učinak na poslu, stopu odsustva, fluktuaciju, kao i angažovanost kroz ankete i digitalne alate. Analizom ovih podataka, moguće je identifikovati ključne uzroke nezadovoljstva ili rizike od odlaska, te pravovremeno intervenisati kroz poboljšanja u radnim uslovima, komunikaciji ili programima razvoja zaposlenih.

U savremenom poslovanju, donošenje odluka zasnovanih na podacima postaje standard, jer tradicionalni pristupi često ne pružaju dovoljnu preciznost i efikasnost. Prema istraživanju Deloitte Human Capital Trends 2023, 71% kompanija u Evropi koristi neki oblik HR analitike, a one koje uspešno implementiraju ove prakse beleže za 15% veći angažman zaposlenih i značajno smanjenje fluktuacije. U Srbiji, primena HR analitike je u porastu, posebno u velikim i srednjim preduzećima koja ulažu u digitalizaciju poslovanja.

HR analitika pomaže u identifikaciji talenata kroz prediktivne modele koji procenjuju potencijal i uspeh kandidata, omogućava bolje planiranje radne snage analizom trendova u zapošljavanju i fluktuaciji, kao i optimizaciju trening programa prateći njihove rezultate. Korišćenjem softvera poput Workday, SAP SuccessFactors ili Visier, HR timovi mogu vizualizovati podatke i donositi brže, preciznije odluke.

Prema istraživanju, preduzeća koja uspešno implementiraju HR analitiku beleže do 15% veći angažman zaposlenih i značajno smanjenje fluktuacije

Međutim, izazovi postoje u zaštiti podataka, kvalitetu informacija i razvoju analitičkih veština u HR timu. Na primer, curenje osetljivih podataka može narušiti poverenje zaposlenih, dok nepouzdani podaci vode do loših odluka. Zato je važno uspostaviti jasne protokole i stalno obrazovati stručnjake kako bi balansirali automatizaciju i ljudski pristup, osiguravajući efikasne i etične odluke.

U budućnosti, očekuje se da će HR analitika postati još sofisticiranija, uključujući veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za prediktivnu analizu i automatizaciju procesa. To će omogućiti kompanijama da budu agilnije i prilagodljivije, sa fokusom na personalizaciju razvoja zaposlenih i unapređenje radnog iskustva.