Raznolikost iskustava kao snaga organizacije

Četiri generacije jedan tim

Upravljanje generacijskim razlikama na radnom mestu predstavlja jedan od ključnih izazova modernog menadžmenta, naročito u sve raznovrsnijim i multigeneracijskim timovima. Današnje radno okruženje okuplja najmanje četiri generacije: Baby Boomere (rođeni između 1946. i 1964), Generaciju X (1965–1980), Milenijalce (1981–1996) i Generaciju Z (1997–2012). Svaka od ovih grupa donosi jedinstvene vrednosti, pristupe radu, komunikacijske stilove i očekivanja, što može biti izvor nesporazuma, ali i velikog potencijala ako se pravilno upravlja.

Prema najnovijim podacima Eurostata za 2023. godinu, u Evropskoj uniji Baby Boomeri čine oko 25% radne snage, Generacija X oko 33%, Milenijalci približno 30%, dok Generacija Z učestvuje sa oko 12%, a njihov procenat brzo raste. Slična je situacija i u Srbiji i zemljama regiona, gde Milenijalci i Generacija Z zajedno čine više od 45% zaposlenih, dok se Baby Boomeri postepeno povlače s tržišta rada.

Baby Boomeri su generacija vezana za tradicionalne vrednosti poput lojalnosti, posvećenosti i stabilnosti. Oni preferiraju hijerarhiju i lični kontakt u komunikaciji. Kako Baby Boomeri odlaze u penziju, kompanije gube dragoceno institucionalno znanje i mentorsku podršku, što predstavlja izazov za kontinuitet poslovanja. Zbog toga je ključna uloga HR-a u organizovanju formalnih programa prenosa znanja — mentorstva, radionica i dokumentovanja iskustava — kako bi se sačuvala ekspertiza i ubrzao razvoj mlađih generacija. Takav prenos znanja ne samo da smanjuje rizik od gubitka kompetencija, već i jača međugeneracijsku povezanost i timski duh.

Milenijalci i Generacija Z zajedno čine više od 45% zaposlenih, dok se Baby Boomeri postepeno povlače s tržišta rada.

Generacija X (oko 33% radne snage) je pragmatična, ceni ravnotežu između posla i privatnog života, i prilagođena je tehnologiji, ali često skeptična prema institucijama. Zadatak HR-a je da motiviše ovu generaciju kroz autonomiju i smislenost posla, ali uz brigu o njihovom angažmanu i zadovoljstvu.

Milenijalci (oko 30%) vrednuju fleksibilnost, razvoj karijere i transparentnost, ali su često suočeni s izazovima kao što su nerealna očekivanja i balansiranje obaveza. Od HR-a se u ovom slučaju očekuje da omogući kontinuirano učenje, mentorstvo i emocionalnu podršku kako bi se zadržao njihov angažman.

Generacija Z, koja čini oko 12% radne snage u Evropi i brzo raste, ističe se visokom tehnološkom pismenošću i sve većom svešću o mentalnom zdravlju i inkluziji. Traži stalnu povratnu informaciju i ima izraženu potrebu za balansom između poslovnog i privatnog života. HR zbog toga mora da prilagodi procese selekcije i razvoja koristeći digitalne alate i personalizovane programe kako bi zadovoljio njihove potrebe za stimulacijom i podrškom, što je ključno za njihovo zadržavanje i angažovanost.

HR timovi se suočavaju sa brojnim izazovima poput prevazilaženja stereotipa između generacija, razvoja fleksibilnih i prilagođenih politika, kao i osposobljavanja menadžera za uspešno vođenje multigeneracijskih timova, a korišćenje digitalnih alata i analitike, u ovom slučaju, pomaže u praćenju angažovanosti i zadovoljstva zaposlenih. Efikasno upravljanje generacijskim razlikama donosi brojne benefite — očuvanje ključnih kompetencija, veću produktivnost, veću inovativnost, zadovoljnije zaposlene i smanjenje fluktuacije.