Kako Evropa i Srbija rešavaju problem manjka veština

Ključ opstanka:
upskilling i reskilling

Upskilling i reskilling predstavljaju dva ključna koncepta u savremenom upravljanju ljudskim resursima, koji se odnose na kontinuirani razvoj zaposlenih. Upskilling znači unapređenje postojećih veština i kompetencija radnika, dok reskilling podrazumeva sticanje potpuno novih znanja i veština koje omogućavaju zaposlenima prelazak na nove ili drugačije radne pozicije unutar organizacije. Ovi procesi su od ključnog značaja u eri brzih tehnoloških promena i digitalne transformacije, jer omogućavaju kompanijama da ostanu konkurentne, a zaposlenima da se prilagode novim zahtevima tržišta rada.

Prema izveštaju Evropske komisije iz marta 2024. godine, čak 75% preduzeća u EU suočava se sa poteškoćama u pronalaženju radne snage sa odgovarajućim veštinama. Kao odgovor na ovaj izazov, Evropska komisija je predstavila akcioni plan za rešavanje nestašice radne snage i veština, koji uključuje inicijative za aktiviranje nedovoljno zastupljenih grupa na tržištu rada, unapređenje razvoja veština, poboljšanje radnih uslova, promociju mobilnosti unutar EU i privlačenje talenata izvan EU. Slični trendovi se primećuju i u Srbiji, gde se sve više kompanija fokusira na programe razvoja veština, posebno u IT sektoru i proizvodnji.

HR sektor ima ključnu ulogu u planiranju i sprovođenju ovih procesa, što uključuje identifikaciju razvojnih potreba kroz analizu performansi i trendova na tržištu rada, kao i kreiranje prilagođenih programa obuke. Digitalne platforme za učenje, poput LinkedIn Learning, Coursera, Udemy i lokalnih e-learning sistema, postaju standardni alati za efikasno pružanje edukacije na daljinu, dok istovremeno kompanije koriste i interne mentorske programe, radionice za prenos znanja, simulacije i gamifikaciju kako bi podstakle angažman i brže usvajanje novih veština. Alati za people analytics, kao što su Workday ili SAP SuccessFactors, pomažu u praćenju uspeha obuka i optimizaciji razvojnih planova.

Prema izveštaju Evropske komisije iz marta 2024. godine, čak 75% preduzeća u EU suočava se sa poteškoćama u pronalaženju radne snage sa odgovarajućim veštinama

Glavni izazovi u implementaciji upskillinga i reskillinga odnose se na otpor prema promenama kod zaposlenih, ograničene budžete za obuke, kao i potrebu za brzim prilagođavanjem sadržaja obuke tehnološkim inovacijama. Ipak, organizacije koje uspešno integrišu kontinuirani razvoj u svoju kulturu ostvaruju značajne koristi kao što su veći angažman zaposlenih, smanjenje fluktuacije kadrova i povećana produktivnost. U narednih deset godina, očekuje se da će ulaganja u ove oblasti znatno rasti, posebno u regionima poput Evrope i Srbije, gde digitalna transformacija ubrzava poslovne procese i zahteva stalno prilagođavanje radne snage.

Upravo zbog ovoga, HR će odigrati centralnu ulogu kao katalizator promene, koristeći analitiku podataka za identifikaciju najpotrebnijih veština, kreiranje personalizovanih razvojnih planova i praćenje rezultata edukacije, čime će doprineti održivom razvoju i konkurentnosti kompanija na globalnom tržištu rada.