Evropa se suočava sa krizom radne snage

Milioni pozicija ostaju nepopunjeni

Prema podacima Eurostata za prvi kvartal 2025. godine, u Evropskoj uniji je bilo više od 2,3 miliona nepopunjenih radnih mesta, dok je samo u sektoru zdravstva i socijalnih usluga bilo više od milion otvorenih pozicija. Uprkos velikom broju nezaposlenih, mnoge zemlje EU i dalje se suočavaju sa velikim manjkom radne snage, a poslodavci ne mogu da popune te pozicije.

Koji sektori su najpogođeniji?

Najveći manjak radne snage zabeležen je u sektoru zdravstva i socijalnih usluga, gde nedostaje više od 1,1 milion radnika. U Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, potražnja za zdravstvenim radnicima, posebno lekarima i medicinskim sestrama, značajno premašuje broj dostupnih kvalifikovanih radnika. U Nemačkoj nedostaje više od 70.000 zdravstvenih radnika, dok Italija i Španija takođe beleže ogromne manjkove (Eurostat, 2025).

Pored zdravstva, građevinski sektor takođe ima ozbiljan problem. U zemljama kao što su Poljska, Nemačka i Irska, otvoreno je više od 300.000 radnih mesta u građevini. Ovaj manjak radne snage postao je još izraženiji zbog rasta infrastrukturnih projekata i potrebe za obnovom objekata širom EU.

IT sektor beleži rastuću potražnju za stručnjacima. Samo u Nemačkoj nedostaje oko 120.000 IT radnika, a i druge zemlje, poput Francuske i Španije, suočavaju se sa sličnim problemima u popunjavanju radnih mesta u ovom sektoru.

Sezonski radnici takođe postaju problem, naročito u poljoprivredi i turizmu. Zemlje kao što su Španija, Italija i Holandija bilježe smanjenje broja radnika u ovim industrijama za čak 20-30% u poslednjih nekoliko godina, što stvara praznine u obavljanju sezonskih poslova.

Zašto postoji izazov u pronalaženju radne snage?

Jedan od glavnih razloga za manjak radne snage u EU je demografski problem. Starenje populacije znači da postoji sve manji broj mladih koji ulaze na tržište rada, dok broj penzionera raste. Prema podacima Eurostata, više od 20% radne snage u EU je starije od 55 godina, dok se broj radnika u uzrastu od 15 do 24 godine smanjuje iz godine u godinu.

Pored toga, postoji i nedostatak kvalifikacija. Mnogi nezaposleni nisu kvalifikovani za pozicije koje se nude, posebno u sektorima kao što su zdravstvo, IT i inženjering. Eurostat je istakao da više od 50% nezaposlenih u EU ne ispunjava potrebne kvalifikacije za poslove u ovim industrijama (Eurostat, 2025).

Migracione politike takođe imaju značajan uticaj na tržište rada. Zemlje kao što su Nemačka i Velika Britanija smanjile su kvote za strane radnike, što otežava privlačenje potrebne radne snage iz drugih delova sveta.

Konačno, pandemija je promenila pristup radu i životnim stilovima. Mnogi radnici su se opredelili za fleksibilnije oblike zaposlenja ili su čak napustili svoja radna mesta zbog loših uslova rada, niskih plata ili nesigurnosti u vezi sa zdravljem. Prema podacima iz Velike Britanije i Francuske, 25% radnika je promenilo karijere ili postalo samozaposleno tokom poslednje dve godine (Eurostat, 2025).