Šta donosi novi Zakon o informacionoj bezbednosti?

Kazne za sajber nemar

U Srbiji je tokom 2023. godine zabeležen porast broja incidenta prijavljenih Nacionalnom CERT-u od 40% u odnosu na 2022. godinu i sličan trend se nastavio i u 2024. godini. Tokom prethodne godine u Srbiji je zabeleženo pet puta više napada na banke i finansijske intitucije u odnosu na prošlu godinu, ali ni javna preduzeća, medijske kuće i zdravstvene ustanove nisu bile pošteđene.

Stručnjaci navode da do naglog porasta incidenatata dovodi ljudski faktor, kao najslabija karika u sajber bezbednosti, usled nedovoljne svesti o pretnjama i nepreduzimanju adekvatnih mera zaštite. Kao drugi razlog alarmantih porasta hakerskih napada navode se i geopolotičke tenzije. Motivi za sajber napade, osim krađe novca i identiteta, mogu biti još i onemogućavanje rada i narušavanje reputacije firme.

Nart novog Zakona o informacionoj bezbednost, čije se osvajanje očekuje u toku godine, a puna primena u 2026.godini, prilagođen je evropskim standardima i obuhvata mere koje predviđaju bolju zaštitu građana i privrede.

Kao sektori od strateškog značaja prepoznaju se energetika, zdravstvo, telekomunikacije, bankarski sektor, farmaceutska industrija, automobilska industija i poštanske usluge, budući da bi potencijalni napadi na iste direktno ugrozili ekonomiju, zdravlje i bezbednost građana.

Tokom prethodne godine u Srbiji je zabeleženo pet puta više napada na banke i finansijske institucije u odnosu na prošlu godinu, ali ni javna preduzeća, medijske kuće i zdravstvene ustanove nisu bile pošteđene

Važna novina odnosi se na formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, koja će reagovati u slučaju pretnji, a u zavisnosti od prirode i posledica incidenta zatraži uključivanje drugih organa u rad operativnog tima u okviru njihovih nadležnosti.

Novi Zakon sajber napade razvrstava u četiri kategorije, po stepenu njihove opasnosti, na osnovni, srednji, visoki i veoma visoki nivo. Za svaku od ovih kategorija propisane su mere koje će se sprovoditi u slučaju pretnje i izvršenja napada.

Kazne u iznosi od 50.000 do 2 miliona dinara očekuju pravna lica za prekršaje koje se odnose na neizvršavanje u vezi sa procenom rizika ili neimplementiranjem potrebnih bezbednosnih mera.

Zakon apeluje na obuku i podizanje svesti o značaju odbrane od sajber napada, jačanje saradnje javnog i privatnog sektora, razmenu informacija, kao i ranu procenu rizika.