Arhitektura 2025/26: Kako digitalni alati i AI menjaju način na koji stvaramo prostor

Završeno uhodavanje,
počinje ubrzanje

Poslednjih deset godina arhitekte širom sveta isprobavale su različite digitalne alate — od BIM modela i energetskih simulacija do parametarskog dizajna i AI eksperimenata. Sve je to napredovalo, ali često u odvojenim segmentima.
U 2025. godini ti odvojeni procesi konačno počinju da se spajaju.

Umesto gomile zasebnih softvera, arhitekte rade u jednoj digitalnoj infrastrukturi u kojoj se projekti razvijaju, testiraju i unapređuju u realnom vremenu.
To menjа način rada: više nema velikih skokova između faza, već postoji jedan povezan proces — od prve ideje do simulacije ponašanja zgrade u stvarnom svetu.

U osnovi svega su podaci. A odmah iza njih — AI.

Digitalna arhitektura, više od trenda

Globalni arhitektonski giganti već neko vreme prelaze iz tradicionalnog modela planiranja u digitalni ekosistem. Ono što je zanimljivo nije to što se alati menjaju, već kako se menja kultura projektovanja. U nekim kancelarijama, proces više ne počinje skicom na papiru, već simulacijom. Zgrada se gradi najpre kao digitalni organizam, pa tek onda kao fizički.

Foster + Partners, na primer, u sve većem broju projekata kreira digitalne blizance, odnosno virtuelne kopije objekata koje „žive“ svojim životom. Za razliku od klasičnih simulacija koje se rade u svakoj projektnoj fazi, digitalni blizanci omogućavaju da se virtuelni model zgrade testira kroz stotine scenarija i parametara koji se kasnije mogu povezati sa realnim podacima tokom eksploatacije. To arhitektima i investitorima daje mnogo precizniji uvid u energetsko ponašanje objekta, operativne troškove i potencijalne rizike, još pre početka gradnje.

Zaha Hadid Architects ide korak dalje: njihov istraživački tim ZH CODE radi na nizu parametarskih i AI alata koji pomažu da se kompleksne forme i održivost „računaju“ još u najranijim fazama projekta. To znači da estetika i funkcionalnost više nisu suprotstavljene strane — nego partneri.
Slično tome, BIG je već u nekoliko projekata koristio generativne algoritme koji predlažu optimalne forme u odnosu na osunčanost, vetar, energiju i program. Do pre par godina, ovo je zvučalo kao eksperiment. Danas zvuči kao standard koji će ući u sve ozbiljne prakse.

Primena u Srbiji ograničena

I kod nas se digitalna arhitektura i BIM metodologija polako razvijaju. BIM Srbija je 2023. postao deo buildingSMART International, što formalno povezuje domaću industriju sa međunarodnim standardima digitalnog modelovanja. U praksi, konkretni primeri postoje: kod rekonstrukcije Sava Centra, Delta Real Estate je predstavila složen BIM model objekta izrađen u softveru Revit i analiziran kroz BIM-platformu, čime je unapređeno upravljanje objektom i rekonstrukcijom. Sa akademske strane, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu objavio je radove koji dokumentuju primenu BIM softvera za planiranje i organizaciju izgradnje, pokazujući da je znanje i u stručnim institucijama prisutno i van Beograda. Ovi primeri pokazuju da Srbija prati globalni trend digitalne arhitekture, iako je primena još uvek ograničena na pojedinačne projekte i akademske inicijative.

AI moćan projektantski partner

Najveća promena ne leži u tehnologiji, nego u mentalnom skoku industrije. AI više nije izdvojen alat koji koriste samo pojedinci u birou, već je postao sistem koji:
• testira desetine varijanti projekta dok arhitekta analizira rezultate
• predviđa kako će se ljudi kretati kroz prostor
• optimizuje konstrukciju i smanjuje troškove
• predlaže materijale koji donose najniži carbon otisak

Suština je da AI ne oduzima kreativnost arhitektama, već im štedi vreme koje su ranije trošili na ponavljanje i rutinske zadatke.

Digitalizacija u funkciji održivosti

Kao i u drugim industrijama, tako i u arhitekturi održivost prestaje da bude ideal, a postaje obaveza. Lepo ponašanje prema planeti više ne može da bude samo deklarativno. Globalni standardi postaju sve strožiji, klijenti zahtevniji, a investitori svesni da će održiv objekat duže trajati i više vredeti.
Digitalni alati omogućavaju precizne proračune:
• koliko CO₂ će uštedeti jedna promena materijala
• kakav će uticaj imati mikroklima
• gde će se trošiti najviše energije i kako to sprečiti
Ono što se nekada zvalo “zelena” arhitektura, danas je jedina arhitektura koja ima smisla.

Data-driven urbanizam: grad krojen po potrebi stanovnika
Upravo je u urbanizmu promena najvidljivija. Umesto planova koji polaze od „idealnog stanovnika“, gradovi sve češće koriste realne podatke — o kretanju ljudi, kvalitetu vazduha, buci, mikroklimi, osvetljenju.
UNStudio i njihov tehnološki spin-off UNSense razvijaju platforme koje te podatke prikupljaju i pretvaraju u modele ponašanja čitavih kvartova. Ideja je jednostavna: umesto da se ljudi uklapaju u plan, plan se prilagođava njima.
U praksi to znači da urbanizam više ne počiva samo na zoniranju, već na mapiranju svakodnevnog života i stvaranju prostora koji reaguju na potrebe stanovnika.

Šta donosi 2026?
Ako 2025. posmatramo kao godinu učenja i uhodavanja, 2026. će biti godina ubrzanja.
Šta možemo da očekujemo:
• širu upotrebu generativnog dizajna i AI u ranim fazama projekata,
• nove uloge u biroima (data analitičari, AI specijalisti, softver inženjeri),
• još jače spajanje arhitekture, inženjeringa i tehnologije,
• „pametne“ zgrade koje dobijaju nadogradnje kao aplikacije,
• preciznije i strožije standarde održivosti, zasnovane na realnim metrikama.

Arhitektura se ne menja samo zbog tehnologije, menja se jer se menja svet. Gradovi rastu, klimatske promene ubrzavaju, potrebe ljudi postaju kompleksnije. Digitalna arhitektura i AI pokazuju se kao prirodan odgovor na te izazove.
Sledeća godina neće doneti revoluciju preko noći, ali će doneti jasnu poruku:
Arhitektura koja razume podatke i tehnologiju postaće arhitektura koja oblikuje budućnost.